Da li je pisanje projekata za EU slaba karika?

Iz pretpristupnih fondova Srbija na raspolaganju ima i do 200 miliona evra godišnje. Iako smo većinu novca uspeli da iskoristimo, pokazalo se da sa mnogim projektima kasnimo. Ispostavilo se da je pisanje projekata slaba karika. Da li smo nešto naučili iz tog prvog testa za ono što nas tek čeka kada postanemo deo evropske porodice.

 

“Sagradimo Dom zajedno” je projekat finansiran iz pretpristupnih fondova EU, a pomogao je da se romske porodice zbrinu.

Aleksandra Krstić iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda kaže da su kupovali seoska domaćinstva, gradili socijalne stanove ili renovirali neke od postojećih objekata.

“Cilj je bio stambeno zbrinjavanje ali i sva ostala pomoć koja im je bila neophodna da se što bolje integrišu. To je bio zahtevan projekat koji je iziskivao znanja i iskustva da bi se sproveo i napisao, ali smo uspeli”, navela je Krstićeva.

Znanje i iskustvo presudni su da novac iz fondova Brisela bude uspešno iskorišćen. Da bi se kapacitet prestonice unapredio pomaže Regionalna agencija. Agencija za potrebe Grada Beograda piše projekte i drži obuke.

Snežana Radinović iz Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije  Beograd kaže da je neophodno razumevanje šta su to programi EU i za koje oblasti Unija daje sredstva.  To je polazna tačka.

“Postoji više populistička izjava i stav da postoji puno para u EU fondovima I da mi to ne umemo da iskoristimo. Nažalost to nije tako. Postoje jasno definisani programi Evropske unije. Mora da se zna koji su, kada su,  kako I ko može da aplicira. To su osnovne stavke pre nego što uđete u razmatranje da projekat pišete”, istakla je Radinovićeva.

Vežbamo već osam godina i sa otprilike dvesta miliona evra godišnje. Tim novcem finansirani su inovativni projekti i razvoj postojećih, ali i bolnice i škole. Evropski novac koristili smo i da saniramo posledice poplava. Ipak, kriterijume iz Brisela nije lako ispuniti.

“Višegodišnje iskustvo osposobilo je da se na neki način pripreme za korišćenje tih sredstava. Ono što je izazov za naredni period je priprema za daleko veća sredstva koja će nam biti na raspolaganju kao zemljama članicama”, rekla je Ana Ilić iz Kancelarije za evropske integracije.

Za kvalitetne projekte važno je da se razvija i privatni konsultantski centar.

Ilićeva kaže da je dobro što se pojavljuju na tržištu specijalizovane usluge.

“Postoji velika fluktuacija ljudi iz organizacija javnog sektora, privatnog sektora pa se stvara neka kritična masa ljudi koji umeju da pripremaju projekte, na samoj izradi ili u držanju obuka i treninga ili pripremi samih projekata. Znači da je važno da se obezbedi kontinuitet”, smatra Ilićeva.

Siromašne lokalne samouprave i nevladine organizacije neretko nemaju novca da započnu projektne aktivnosti. Podrška sistema, savetuju stručnjaci, bila bi značajna.

 

Izvor: RTS

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2326759/da-li-je-pisanje-projekata-za-eu-slaba-karika.html

We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…