Радојичић је истакао да је овај пројекат, који се бави термалном рехабилитацијом јавних зграда и енергетском ефикасношћу јако важан. Он је, у Свечаној Сали Старог двора, навео да је реч о згради Хитне помоћи на којој се ништа није радило 60 година, затим о Студенсткој поликлиници и стационару, као и Библиотеци града Београда. Пројекат је вредан 16 милиона евра, од чега је 11 милиона обезбедила Европска унија док ће, како је прецизирао, пет милиона обезбедити Град Београд из кредита Европске банке за обнову и развој.
Велика је ствар да Град Београд напокон има велики ИПА пројекат из 2018. године. Са друге стране је јако важно скренути пажњу јавности на енергетску ефикаснот и заштиту животне средине. Као градоначелник сам потписао споразум у којем се као град обавезујемо да ћемо до 2030. године за 40 одсто смањити емисију штетних гасова, док ће реконструкција ових јавних зграда по принципима енергетске ефикасности томе допринети. Само на такав начин можемо достићи тај жељени циљ – указао је Радојичић и захвалио се Министарству за европске интеграције, Европској канцеларији у Србији, као и претходном руководству Града Београда на припреми овог пројекта. Он је рекао да се нада да ће и кроз ИПА пројекте 2019. и 2020. године додатни број јавних зграда у Београду бити укључене у пројекат развоја енергетске ефикасности.
Министарка Јоксимовић је истакла да је Београд као развијенији део Србије некако увек остајао ван фокуса предприступних фондова Европске уније. Овај пројекат ће бити на корист грађанима и то у сегменту здравља и културе, што су основе развоја здраве државе. Такође, енергетска ефикасност не значи само смањење угљендиоксида, већ и доводи до конкретних уштеда енергената, што је додата вредност целог пројекта – указала је ресорна министарка.
Државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански је подсетио да је, у периоду од 2014. до 2019. године, енергетска санација урађена на 39 објеката у локалним самоуправама. Тиме је остварена уштеда енергије од 9,4 милиона киловат часова годишње, а емисија угљендиоксида смањена за око 1.800 тона годишње, прецизирао је Деђански.
Директорка Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд доо Снежана Радиновић је подсетила да се на овом преојекту ради више од три године, као и да је реч о просеку за овакве послове. Објекти који ће се радити у оквиру пројекта нису реконструисани 60, 70 или 100 година. Тачније нису рађене од момента изградње, а неопходни су да буду у функцији како би грађани имали нормалне услове живота, попут грађана Европске уније – закључила је Радиновић.
